Дан Републике Српске се празнује 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској. Незванично је тог дана и крсна слава Републике Српске Свети архиђакон Стефан.
Уместо помпе, овогодишњи Дан Републике Српске обележава се тактички уздржано, уз подсећања ОХР-а да је избор овог датума неуставан. Милорад Додик мора да балансира због америчког притиска.
Овогодишњи програм обележавања 9. јануара као Дана РС, разводњен на неколико дана и фокусиран на меморијалне догађаје широм Републике Српске, указује на повлачење руководства пред притиском првенствено Американаца а као резултат постизања договора о укидању санкција.
Изостанак масовних окупљања високих званичника на централним церемонијама, у први план гурнуо је цивилне организације и локалне иницијативе, како би се избегли директни поводи за међународне санкције. Ова промена долази након што је Милорад Додик, лидер СНСД-а, прошле године склопио савез са америчком администрацијом – повукао контроверзне законе из Народне скупштине РС, обећао суздржаност и добио у замену укидање санкција.
Ипак, офанзивни призвук није изостао.
Уставни суд Босне и Херцеговине двапут је прогласио празник неуставним – 26. новембра 2015. и 29. марта 2019. године тврдећи да дискриминише остала два конститутивна народа јер се обележава на дан верског празника иако је сваки дан у години посвећен свецима према доктрини Српске православне цркве. Република Српска је пресуду одбацила као неутемељену.
Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву, тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је донела Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.
Проглашена је Република на подручјима српских аутономних регија и области и других српских етничких целина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен током Другог светског рата.
Република српског народа Босне и Херцеговине се налазила у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица. До избора и конституисања нових органа и институција који је требало да буду установљени Уставом, функције државних органа је обављала Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини и њен Министарски савет. Седиште органа Републике је било у Сарајеву.
Доношењем Устава од 28. фебруара 1992. Република је добила назив „Српска Република Босна и Херцеговина”. Проглашена је за државу српског народа и грађана који у њој живе, али и даље као део савезне државе Југославије.
Уставним амандманима VII и VIII од 12. августа 1992. назив Републике је промењен у садашњи и коначни назив „Република Српска”.
ЖИВЕЋЕ ОГЊИШТЕ!
