Авион Владе Србије вратио је генерала Небојшу Павковића у Србију, који је одлуком Међународног резидуалног механизма у Хагу превремено пуштен са издржавања затворске казне од 22 године.
Ко је Небојша Павковић?
Небојша Павковић је рођен 10. априла 1946. године у селу Сењски Рудник, у општини Деспотовац. Основно образовање завршио је у родном крају, а учитељску школу 1966. године у Алексинцу.
Војну каријеру започео је студијама на Војној академији Копнене војске у Београду, коју је завршио 1970. године са одличним успехом. Наставио је образовање у Командно-штабној академији Копнене војске, дипломирајући 1982. године, а 1988. године завршио је Командно-штабну школу оператике са средњом оценом 10,00, рангиран први у рангу.
Прве командирске дужности обављао је у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Босна и Херцеговина, где је био и референт за студије и унапређење наставе.
Касније је био командант пешадијског батаљона у Десетој пешадијској бригади, а у Шеснаестом пролетерском пешадијском пуку најпре начелник Штаба, а потом командант.
Од 1988. до 1989. године био је командант Шеснаесте моторизоване бригаде, након чега је премештен у Кабинет савезног секретара за народну одбрану, где је до 1993. године обављао дужности начелника одељења, заменика начелника и начелника Кабинета.
Од 1994. године у Приштинском корпусу обављао је више дужности – био је начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса. Командант Треће армије постао је у децембру 1998. године и ту функцију обављао до фебруара 2000. године.
У фебруару 2000. године постављен је за начелника Генералштаба Војске Југославије, на тој позицији остао је и поред бројних захтева за смену, укључујући и период након промена 5. октобра 2000. Смењен је указом председника СРЈ Војислава Коштунице 24. јуна 2002. године.
Павковић је првобитно одбио одлуку о смени, улажући жалбу Уставном суду СРЈ и другим институцијама, а касније је навео да је смењен због одбијања наређења Коштунице у јуну 2001. године да Војска упадне у Биро за комуникације Владе Републике Србије.
Против њега и других генерала је крајем 2003. подигнута оптужница Хашког трибунала, а 2005. године је изручен је од стране тадашње власти “ Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу као и сви остали који су се борили за своју земљу против НАТО снага који су хтели да окупирају Србију.
Поједини из тадашње власти борили су се да што више патриота наше земље пошаљу у Хаг, како би се додворили западу ( онима који су нас бомбардовали ) и узвратили им због тога што су им помогли да насилно дођу на власт путем уличних протеста.
Све наше војне и полицијске генерале на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем су испоручили зашта су касније исти неправедно осуђени на дугогодишње робије само зато што су бранили своју Србију и свој народ.
Генелал Павковић је 2009. године проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и осуђен на 22 године затвора за депортације, присилна премештања, убиства, прогоне и друга нехумана дела, које никада није признао.
Заједно са њим, осуђени су и Владимир Лазаревић, Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић и Сретен Лукић. Првооптужени Слободан Милошевић је преминуо у притвору док је Милан Милутиновић ослобођен оптужби.
Генерал Павковић ће наставити лечење у Србији, уз подршку породице и здравствених институција наше земље.
ЖИВ НАМ БИО ГЕНЕРАЛЕ!!
