Мартовски пуч или државни удар спроведен je 27. марта 1941. у Београду, у тадашњој Краљевини Југославији, којим је са власти збачено трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем, а власт је предата малолетном краљу Петру II Карађорђевићу.
Пуч је планирала и извела група прозападно оријентисаних српских официра Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (ЈКРВ), коју је формално предводио армијски генерал војног ваздухопловства Душан Симовић, који је био повезан са неколико завера од 1938. па надаље.
27. марта 1941. на београдске улице су изашле хиљаде демонстраната узвикујући и носећи пароле „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“. Завереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног Ваздухопловства генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић.
Главни организатори пуча били су бригадни генерал војног ваздухопловства Боривоје Мирковић, мајор Живан Кнежевић из Краљеве гарде и његов брат Радоје Кнежевић.
Поред Радоја Кнежевића, за пуч су вероватно знале и неке цивилне вође пре самог покретања и кренули су да га подрже, али нису били међу организаторима. Сам Петар II је био изненађен државним ударом и први пут је на радију чуо изјаву о свом пунолетству.
Комунистичка партија Југославије није играла никакву улогу у државном удару, иако је дала значајан допринос масовним уличним протестима у многим градовима у којима је јавност подржала државни удар. Пуч је био успешан и смиенио је трочлано краљевско намјесништво – кнеза Павла, Раденка Станковића и Иву Перовића и владу Драгише Цветковића.
Два дана пре свргавања, Цветковићева влада је потписала Бечки протокол о приступању Југославије Тројном пакту (Осовини). Пуч је планиран неколико месеци, а његово спровођење изазвало је потписивање Тројног пакта, охрабрени од британске Управе за специјалне операције.
Војни завереници довели су на власт седамнаестогодишњег краља Петра II (кога су прогласили пунолетним да би преузео престо) и образовали слабу и подељену владу националног јединства са Симовићем као председником владе и Влатком Мачеком и Слободаном Јовановићем као потпредседницима.
Иступање Југославије из Тројног пакта је изазвало одлагање планираног немачког напада на СССР за 38 дана, са 15. маја на 22. јун 1941. године. Немци су већ били започели пребацивање оклопних дивизија ка Русији, али чим су сазнали за „српски преврат“, тај покрет је обустављен.
Пуч је непосредно довео до осовинске инвазије на Југославију у априлу 1941. године. Важност пуча и накнадне инвазије у одлагању Операције Барбароса, осовинске инвазије на Совјетски Савез (почела 22. јуна 1941).
Датум се сматра једним од најважнијих у српској и југословенској историји 20. века и слави се као почетак супротстављања фашизму у Другом светском рату.
Хапшење Драгише Цветковића