Ова светковина код Срба се слави три дана. Тог дана обавезно се окупља цела породица и обилазе најближи рођаци.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа. У нашем народу то се везује за најлепше верске обичаје и обреде који су се одржали и данас, мада делимично промењени. Овом празновању посвећена су три црвена слова у црквеном календару, па и четврти дан – Бадњи дан. Великом празнику претходи и велика припрема, оличена у четрдесетодневном божићном посту.
Бадње вече:
Када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Домаћица у слами, која симболизује јасле у којима је рођен Исус Христ, скрива слаткише и ситне поклоне, а обичај је да деца пијучу као пилићи док их траже. Важан смисао божићне вечери као празника посвећеног породици јесте окупљање све чељади на посној трпези.
Од јела на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, кисели купус, резанци са орасима, туршија, мед, вино и пребранац, а припрема се непаран број посних јела. Пред оваквом вечером домаћин се прекрсти, запали свећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чашу вина држе здравице.
Вечера протиче у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се мора обавезно измирити. Данас се сви ови обичаји прилагођавају градској средини, где нема ни ватре, ни огњишта, ни шуме. Уместо великог дрвета узима се храстова гранчица и мала количина сламе. Све то се уочи Божића ставља испод славске иконе. Потом се запале свећа и кандило, што симболизује ватру и огњиште, а кућа се окади тамјаном. На Бадњи дан ништа се не износи из куће и не позајмљују се туђе ствари.
Дан Божића:
Рано ујутру 7. јануара укућани облаче свечану одећу и одлазе у цркву на божићну литургију. Једни друге поздрављају говорећи: „Христос се роди“, а одговарају са: „Ваистину се роди“.
Положајник:
Долазак положајника у кућу такође представља један од божићних обичаја. Положајником се назива онај који на Божић први уђе у кућу (кога изабере домаћин). Обично је то мушкарац или дечак. Он честита домаћинима Божић и пожели укућанима добро здравље и успешну годину.
Положајник симболички представља мудраце који су пратили звезду са истока и новорођеном Христу дошли на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника и дарује га прикладним поклоном јер на Божић, и за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.
Чесница:
Сматра се изузетно важним обредним колачем. Рано ујутро на Божић домаћица замеси тесто, од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, а одозго се боде гранчицом бадњака. Када чесница буде печена, износи се на сто, на који је већ постављен божићни ручак.
Чесница се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, према народном веровању, биће срећан целе године. Кад заврше с ломљењем чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
Божићни ручак:
Првог дана Божића не одлази се нигде из куће, већ породица на окупу ужива у ручку и топлој породичној атмосфери. Божићни ручак први је мрсни обед после дугог поста и увек је богат и разноврстан, али обележавају га два неизоставна елемента: чесница и печеница.
Ручак је најсвечанији тренутак Божића. Божићна трпеза, према народном схватању, морала је бити богата. Правило је било да се о Божићу сви укућани добро наједу и напију.
Други и трећи дан:
Други дан празника је прилика за посете рођацима и пријатељима. Трећи дан је Свети Стефан, 9. јануар, и тада се из куће износе слама и остаци бадњака.
ХВАЛА ВАМ ШТО НАС ПРАТИТЕ!
