НА ДАНАШЊИ ДАН!
Дан устанка народа Србије био је државни празник у СФРЈ који се прослављао од 1945 – 2001.године, када је укинут одлуком Владе Републике Србије 9.Јула 2001.године , чији је председник био др. Зоран Ђинђић.
На Ивандан 7. Јула 1941.године у селу Бела Црква код Крупња одржавао се традиционални сеоски вашар. После црквене службе председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио да се због „ ванредних безбедносних прилика „ разиђу кућама када је чуо да долазе партизани и већина је послушала, али је на вашару ипак остало још неколико стотина сељака.
Око 17.00 часова појавила се група од петнаестак партизана из Рађевске партизанске чете предвођених командантом Мишом Пантићем и политичким комесаром Жикицом Јовановић – Шпанцем. Били су наоружани пушкама а један партизан је носио пушкомитраљез.
Одмах по доласку партизани су под липом испред кафане Босе Недељковић окупили око себе сељаке. Потом су им одржали антифашистичке говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора.Збор је отворио Богољуб Ракић опанчар из Беле Цркве и припадник недавно формиране Рађевске чете, након кога су окупљеном народу обратили лекар Миша Пантић из Ваљева, студент права Владан Бојанић из Беле Цркве и Жикица Јовановић – Шпанац новинар из Ваљева и учесник шпанског грађанског рата.
После одржаних говора партизани су се удаљили, док се неколицина младића након збора прикључили партизанској чети.
Одмах по одласку партизана у село је стигла жандармеријска патрола која је у међувремену била обавештена од доласку „ наоружаних комуниста „.У њој су били наредник Богдан лончар и каплар Миленко Браковић жандарми из оближњег села Завлака.
Њих двојица су окупљеном народу казали да се разиђи и иду кући и почели да их растерују. Тада је Владан Бојанић који се није повукао са остатком чете, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца крај речице Коларуше, где им је испричао о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић – Шпанац и Миша Пантић вратили са намером да разоружају жандарме.
Тада су жандарми Лончар и Бранковић по доласку партизана посегнули за оружјем, испаливши хице изнад глава Жикице Јовановић – Шпанца и Мише Пантића и истовремено наредивши да одложе оружје.
Тада је Жикица – Шпанац из пиштоља погодио обојицу и тешко ранио жандарма Богдана Лончара који је од последице рањавања након два сата преминуо, док је Миленко Браковић након што га је Жикица – Шпанац погодио био дотучен мецима по неким изјавама од стране ( Драгише Петровића ).
У борбама са четницима током 1942. године погинули су Живорад – Жикица Јовановић Шпанац и Миша Пантић. Шпанац је тада имао свега 27.година а за народног хероја проглашен је 6. Јула 1945.године.
После ослобођења Југославије акција Рађевачке партизанске чете је проглашена за „ ДАН УСТАНКА СРБИЈЕ „ где је на првој прослави одржаној 7. Јула 1945 године присуствовао и Маршал Тито.
Кафана испред које се све догодило постала је музеј и у њој се налази стална поставка посвећена 7. Јула и оружаној акцији партизана.
Празник се и данас незванично прославља у организацији Удружења бораца народноослободилачког рата.
НАПОМЕНА: Жандарми Богдан Лончар и Миленко Буквић су рехабилитовани 11.12.2008.године од стране Окружног суда у Шапцу, на основу Закона о рехабилитацији.