Свети Илија се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију и молитвама у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Старозаветни пророк и новозаветни хришћански светитељ веома је поштован у православљу. Слави се 2. августа као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности на којима је заснована хришћанска вера, а у народу је познат као Илија громовник.
Према народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Због тога се и до данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља. Ипак, верује се да после њега лепо полако пролази, па је из давнина остала и позната изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије”.
Верује се и да мед који се вади на Илиндан служи као лек, па мајке њиме мажу децу по образима да буду здрава. У јужној Србији верују да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан.
На светог Илију кажу да не ваља улазити ни у винограде.
У многим деловима Србије организују се сабори и поштују се разноразни обичаји како догодине не би било олује и града.
Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије, а верује се и да на данашњи дан ваља заклати и петла из прошлогодишњег јата. Некада се веровало ако се „петао старац остави да ће да наџиви газду“, па је газда, приликом клања говорио: „Боље ти него ја“ или „Не кољем те ја него Свети Илија“.
Свети Илија Громовник се слави као крсна слава, али се не кува жито, управо јер се сматра да је и данас овај светитељ жив.
Име му потиче од Перуна, старословенског бога громова, који је имао највећи утићај у веровању српског народа, па су његове особине пренели на Светог Илију, којег у народу називају још и Громовник. Према народном веровању Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња из чијих ноздрава избија пламен, а кретање кочија по небу и облацима ствара грмљавину и На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима.
Обичаји и веровања …
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви. Такође, постоји прича да је управо Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша, па већина људи не ради на овог свеца, како не би навукли његов гнев.
Свети Илија Громовник се слави као крсна слава, али се не кува жито, управо јер се сматра да је и данас овај светитељ жив. Такође, постоји веровање да се не ваља купати у рекама након Светог Илије. Постоји стара изрека “од Светог Илије Сунце све милије”, јер се на овај празник наговештава пролазак врућина и долазак лепших сунчаних дана. Верује се да Свети Илија громом уништава мрачне силе на земљи. Такође, мед који се вади из кошница на Илиндан служи као лек.