Краљ Милан Обреновић преминуо је пре тачно 124 године, 29. јануара/11. фебруара 1901. године у Бечу. Његова владавина, која је трајала од 1868. до 1889. године, имала је пресудан утицај на српску историју. Иако је био контроверзна личност, његове одлуке допринеле су модернизацији српске државе и војске, док је његова спољна политика обележена ослонцем на Аустроугарску.
Краљ Милан Обреновић је на престо дошао као малолетан након убиства кнеза Михаила Обреновића 1868. године. Током првих година, Србијом је управљало трочано намесништво, али је 1872. године Милан преузео власт. Одмах по ступању на престо, започео је модернизацију државних институција и војске. Његова владавина је донела Србији међународно признање независности на Берлинском конгресу 1878. године, што је представљало кључни тренутак за српску државност.
Краљ Милан је 1876. године објавио рат Османском царству, али је Србија претрпела пораз у Првом српско-турском рату. Ипак, у Другом српско-турском рату српска војска је извојевала победе, што је омогућило територијално ширење. Ниш је ушао у састав Српске државе и био је град у коме је Милан често проводио време. Његов двор налазио се на месту на коме се сада налази градска кућа. Ослонац на Аустроугарску изазвао је негодовање руских и национално настројених кругова у Србији, што је довело до више покушаја атентата на њега.
Током владавине краља Милана, Србија је пролазила кроз велике унутрашње кризе. Увођење модерних реформи изазвало је отпор међу конзервативним политичким снагама. Тимочка буна 1883. године била је директна последица његове одлуке да разоружава народну војску. Сукоби са опозицијом кулминирали су увођењем Радикалског устава 1888. године, који је повећао моћ Скупштине. Већ следеће године, 1889, Милан је абдицирао у корист свог сина Александра Обреновића, а затим напустио Србију.
Иако је напустио престо, краљ Милан се вратио у Србију 1897. године као командант активне војске. Његова реформа војске била је од суштинске важности за касније успехе српске војске у Балканским ратовима и Првом светском рату. Међутим, неслагање са сином, посебно око брака Александра и Драге Машин, довело је до његовог коначног одласка из Србије 1900. године. Умро је у Бечу 1901. године од упале плућа.
Краљ, човек који је Србију увео у ред независних европских држава, али и владар који није Краљ Милан Обреновић оставио је дубок траг у српској историји. Био је први модерни српски имао подршку народа. Његова политика ослонца на Аустроугарску донела је одређене бенефите, али и сукобе са патриотским и проруских круговима у Србији. Ипак, његове реформе војске и државне управе имале су дугорочан утицај и показале се кључним у каснијим ратовима које је Србија водила.
Данас, након 124 године од његове смрти, краљ Милан Обреновић остаје контроверзна личност у српској историји. Његове одлуке и потези имали су дугорочан утицај на развој Србије, а његова владавина и даље изазива подељена мишљења међу историчарима. Иако је био владар без велике народне подршке, његов допринос модернизацији Србије не може се оспорити.
ХВАЛА ВАМ ШТО НАС ПРАТИТЕ!!
