Јулијанска Нова година (најчешће код Срба под називом Српска Нова година или Православна Нова година, а код осталих и Стара Нова година), празник је који се слави 14. јануара по грегоријанском календару сваке године.
Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Северна Македонија, православни делови Хрватске…
Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији…
У Русији је до 1699. године коришћен византијски календар, с почетком године 1. септембра и бројањем година од Постања. Петар Велики је задржао јулијански календар а декретом је одредио 1. јануар као почетак године и то 1700. године, која се до тог тренутка рачунала као 7208.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански „нови“ календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.
Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи „стари“ календар и почиње „нови“. „Српска Нова година“ раније се више дочекивала у сопственом дому, где се припремала свечана трпеза. Служила се врућа ракија, кувано вино и крофне.
На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака.
Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица„.Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

