Православни верници и Српска православна црква, данас славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина. То је један од дванаест највећих хришћанских празника и за њега се везују различити обичаји.
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До тог празника траје и двонедељни пост.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је наживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију. Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних цркава. У српском манастиру Сопоћани, задужбини Немањића из 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) у „периоду прелаза” – важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
Време између две Госпојине, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање плодова и лековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама лече се разне болести. Такође, остављају се и „међудневичка јаја” од живине као најбоља за јело и расплод.
Увелико се одлази на изворе који тада имају лековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију.
На Велику Госпојину увек се истиче значај босиљка, који се у народу сматра божјом биљком. Ставља се у јело или пиће, верује се да доноси здравље и штити од зла.
У народу се строго поштује да се на овај дан, као на свако црвено слово, не обављају кућни послови – не пере се веш, не везе, не шије и не ради се иглом.
На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње. Данас по обичају жене иду на причест, зато што се Богорица сматра заштитницом жена и мајки.
Срби веома поштују Богородицу, па широм земље многе породице славе данашњи празник као своју крсну славу. И велики број цркава и манастира СПЦ слави Велику Госпојину као своју славу.
ХВАЛА ВАМ ШТО НАС ПРАТИТЕ!
