Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно.
Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање,па су у неким крајевима Србије до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара.
У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се Богојављанска вода.
На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера. Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.
Богојављење је један од најважнијих хришћанских и православних празника, а један је и од оних за које се везују многи народни обичаји.
Традиција налаже да се на Богојављење, 19. јануара, поздрављамо речима „Христос се јави“ и „Ваистину се јави“, а овим празником завршавају се тзв. некрштени дани.
Верује се, наиме, да се тачно у ноћи између 18. и 19. јануара, отварају небеса и да се верницима испуњавају жеље.
Тада би требало изаћи напоље или, ако нисте у могућности, стати крај прозора или на терасу, прекрстити се и, гледајући у небо, замислити жељу.
ХВАЛА ВАМ ШТО НАС ПРАТИТЕ!!
