Свети Јован Крститељ, Иван Крститељ или Јоханан купач био је јеврејски аскетски проповедник из 1. века који је вршио обредна купања на реци Јордан.
Јован Крститељ је позивао људе на покајање и окретање Богу.
Био је важна религијска личност 1. века, чији је покрет вероватно био масовнији од Исусовог.
Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку. Неки суштински елементи Јовановог покрета, као пост и крштење, су вероватно ушли у рано хришћанство под утицајем Јованових ученика.
Својом појавом, пустиножитељством, проповеђу покајања и разобличавањем силника овога света показивао је црте које ће касније развити јуродиви.
У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов.
У исламској традицији је познат као пророк Јахја ибн Закарија. Мандејци указују Јахји највише поштовање сматрајући га јединим истинским месијом (христом), због чега су познати и као хришћани светог Јована Крститеља.
Рођење и младост
Јованов отац је био јудејски свештеник Захарија, од племена Арона. Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа (грегоријански: 7. јул / јулијански: 24. јун), што се слави као Ивандан.
Према Новом завету, његови родитељи, Захарије и Јелисавета, дуго нису могли имати дјеце и када им се родио син, завладала је велика радост. Одржана је посебна свечаност, на којој му је требало наденути име.
Окупили су се пријатељи и рођаци, који су дошли издалека. Хтјели су да се зове Захарија по оцу, али с тим се није сложила Јелисавета. Рекла је да ће се звати Јоханан што значи „Јахве је милостив“. Пријатељи и рођаци су питали Захарију, за мишљење.
Према предању, будући да Захарија дотад није могао говорити, тада му се вратио глас и он се сложио с тиме да се зове Јован. Почео је захваљивати Богу и славити га због његове доброте: „И ти ћеш бити посебан. Ићи ћеш пред Божјим изабраником. Носит ћеш поруку Божје љубави и опроштања његову народу.“
Своје детињство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.
Јован је отишао од куће, да би живео у јудејској пустињи близу ријеке Јордана, где је постио и проводио време у молитви. Јео је пустињску храну – дивљи мед и биље. Еванђеље по Ебионитима приказује Јована као вегетаријанца,а тако га приказује и старословенски превод Јосифа Флавија. Исус га описује као човека који „нити једе нити пије“.
У јеванђељима је описан како носи одело од камиље длаке опасано кожним појасом, а слично је описан и код Флавија. Он је држао апокалиптичне проповеди очекујући скоро божанско ослобођење од грехова.
Јован Крститељ је вршио обредна купања на реци Јордан. Обредним купањем Јевреји се очишћавали за долазак Царства небеског, подсећајући се на легенду о избављењу из египатског ропства и преласка реке Јордан након егзодуса.
Он их је утапао у ток Јордана и отпуштао их, упућујући их да треба престати са злим делима, и да ће им се онда дати месија који ће их учинити слободним. Јосиф Флавије преноси да прање водом није служило спирању грехова, већ очишћењу тела; претпостављајући да је душа унапред темељно очишћена праведношћу.
Јован је био важна религијска личност међу Јеврејима, чији је покрет вероватно био масовнији од Исусовог.
Према мандејској традицији, Јахја је лечио болесне, давао вид слепима, и подизао мртве. Из јеванђеља се види да су неки Јевреји веровали да је он очекивани месија, односно христос, али он је то одбијао говорећи да је само „глас вапијућег у пустињи“ и да ће већи од њега доћи.
Крштење Исуса
Еванђеља приповиједају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља. Хришћански извори приказују да је Јован наводно рекао Исусу: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени, те да га је крстио тек на његово инсистирање.
Библијски текст приповиједа да након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“
Овај догађај се у хришћанству назива богојављање.
Према хришћанском предању, Јован Крститељ је погубљен по наговору Херодијаде, жене Ирода Антипе, којима је приговорио због прељуба, јер се Иродијада удала за краља Ирода, брата њеног мужа Филипа, који још беше жив.
Иродијада је била мајка лепе плесачице Саломе, са којом се договорила да плесом очара Ирода и да му заузврат тражи Јованову главу. Ирод је ухапсио Јована и затворио га у тамницу, да би касније наредио да му одрубе главу, и на пладњу је изнесу Херодијадиној ћерци Саломи.
Насупрот хришћанском приказу, историчари сматрају да је краљ Ирод Антипа ликвидирао Јована јер је у њему видео јасну политичку претњу. Јованово погубљење, као и касније Исусово, је забележено и код јеврејског историчара из 1. века, Јосифа Флавија.
Флавије у Јеврејским старинама Јовану приписује истакнуту улогу, описујући га као доброг и побожног човека, који је имао одлучне следбенике и велики утицај међу Јеврејима и од којег је Херод стрепео да не поведе устанак против њега.
Флавије описује да је Херод, због своје сумњичаве нарави, наредио да Јован буде ухапшен, након чега је изведен пред њега (словенски препис говори о Хероду Архелају уместо Хероду Антипи):
Када је Исус чуо да је Јован ухапшен, он оде из Јудеје за Галилеју. Флавије преноси да је Херод утамничио Јована у замку Махерон, који се налази у близини ушћа ријеке Јордан у Мртво море, где је убијен.
Јованови ученици су преузели тијело и сахранили га. Када је након Јовановог погубљења Херодова војска је уништена у бици са непријатељском војском, Јевреји су веровали да је то Божја казна.
Након Јованове смрти покрет његових следбеника је наставио да постоји упоредо са Исусовим покретом. Познато је да су у 1. веку, након што се хришћанство већ почело ширити, паралелно са заједницама Христових следбеника, постојале и заједница следбеника Јованових, те су познавале само »Јованово крштење«, о чему свједоче и Дјела апостолска. Ванбиблијски извори, нарочито хришћански апологетски текстови, такође потврђују постојање такве заједнице нарочито међу Јеврејима.
Сам Исус након Јовановог погубљења није одбацио његова учења, већ је у својим проповедима наставио да велича његов лик и дело,називајући га анђелом и „Илијом који ће доћи“ .
Међутим, за разлику од Јована, Исус је пио вино и није постио. Јеванђеља преносе да су Јованови ученици приговарали Исусу и његовим ученицима зато што не посте. Мандејци, који себе сматрају настављачима Јовановог учења, Исуса сматрају „лажним месијом“ (mšiha kdaba) који је изопачио учење које му је поверио Јован.
Забележено је да су се неки следбеници Јована Крститеља касније прикључили Исусовој заједници. Пост и крштење, суштински елементи Јовановог покрета, су вероватно ушли у рано хришћанство заједно са Јовановим следбеницима. Јованови следбеници су веровали да је Јован устао из мртвих, што је вероватно имало утицаја и на очекивања Исусових следбеника након његовог погубљења.
Св. Јован Крститељ јако је поштован у хришћанском свијету.
У средњем вијеку, његов празник звали су »летњи Божић«. Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, је посвећена Јовану Крститељу. Данас је у њој џамија, а посјетио ју је и папа Јован Павле II, заједно с поглаварима мјесних цркава, приликом свога посјета томе граду, те се ондје одржао међурелигијски сусрет. У част св. Јовану Крститељу, подигнуте су многе цркве почевши од Латеранске базилике у Риму, папинске катедрале.
Свети Јован може бити представљен са крилима, јер је „предвесник Исуса Христа“ а „ангелос“ на грчком значи „весник“ или „гласник“.
Свети Јован је једна од најпопуларнијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом месту.
Св.Јован се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије.
ХВАЛА ВАМ ШТО НАС ПРАТИТЕ!!
