Православна Нова година, или другачије Српска Нова година, празник који се слави 13. јануара, као почетак нове године по Јулијанском календару.
Самим тим поново се подиже празнична атмосфера после дочека Нове године. У данашње време све већи део српске популације слави Српску Нову годину па се широм градова организују прославе.
Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена „Српска Нова година“.
Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и Српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима.
Већина људи сматра да се ова Нова година слави као старокалендарска, према времену које је установио Јулије Цезар. Иако се најчешће назива Православном јер је славе углавном православни народи, па чак и део православне заједнице у Јапану, код нас она има посебан значај јер је настала као знак отпора према онима који су покушавали да уздрмају српски идентитет.
Јулијанска Нова година, позната још као Стара или Православна, код нас најпознатија као Српска Нова година, слави се 13. на 14. јануар. Иако није званична Нова година, радо се празнује у балканским земљама попут Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, православним деловима Хрватске, али и у источним земљама Русији, Белорусији, Јерменији, Молдавији и Грузији.
Велики број ресторана, клубова и кафана широм Србије организују дочек Српске Нове године као и регуларан дочек.